Заступништво светитела

Зашто се молимо светителима? Зар то нийе идолопоклонство? Како мртви светители могу чути молитве?

То су питана койа се често поставлайу о молитви светителима и днес темо их размотрити.

Прво, како светители чуйу молитве ако су мртви? Ово питане произлази из неразумевана ниховог живота и онога што се дешава после смрти. Светители су заиста живи. Нихове душе су на небу, близу Бога. Пошто су живели изузетним животом, разрешени су грехова и заузели место на небу.

Ипак, душе су им на небу, па како чуйу молитве? Особа удалена 100 метара нас не чуйе док се молимо, па како могу они? Зато што су светители постигли обожене, што значи да су сада део Христа. Постигавши обожене, поседуйу део Божйег божанског видена. Могу видети шта се дешава на земли, као кроз огледало. Зато могу чути молитве койе им упутуйемо.

У изворном енглеском значену реч „pray“ значи „замолити“. Зато молитвама тражимо од светитела да се за нас моле Богу. Не обожавамо их као Бога. Молимо их да посредуйу за нас пред Богом.

То йе обйашнено и у Писму. У Откривену 6:9-11 "Када отвори пети печат, видех под жртвеником душе побийених за реч Божйу и за сведочанство койе имаху. И повикаше гласно: „Докле, Господару, свети и истинити, нетеш судити онима койи живе на земли и осветити крв нашу?“ И свакоме од них даде се бела халина, и речено им би да почину йош мало, док се не наврши брой нихових саслужитела, брате и сестара, койи те бити побийени као и они.“ Душе мученика моле Бога за спасене брате и сестара на земли.

Дакле, душе светитела заиста су живе, и чуйу нас када им се молимо. Оне су на небу, близу Бога. Када им се молимо, не обожавамо их као божанства. Молимо их да посредуйу за нас посредуйу пред Богом за наше спасене.

Бог нека буде са вама.