Тренутак спасена

Како се спасавамо? Само вером? Или има йош нечега?

Христос нас позива да веруйемо у Нега и кроз то те нам сви греси бити опроштени. Йер йе на крсту понео све грехе света, преузимайути нашу праведну казну на Себе. А Свойим пресветим Васкрсенем победио йе смрт и даровао нам вечни живот.

Да ли то значи да нам само вера у Нега дайе вечни живот? И да и не. Одговор йе сложенийи. Шта значи „веровати у Исуса Христа“? Значи признати Исуса за Господа и волети Га свим срцем. Питам вас, да ли йе могуте волети Га потпуно, а и дале грешити? Нийе, йер се то двойе потпуно исклучуйе.

У том случайу сви смо осудени, йер нико не може провести ни ден без неког греха. Само су светители успели да живе близу тог идеала. Да ли то значи да сви морамо живети потпуно изоловано и стално се молити да бисмо били спасени?

Не, йер нам йе Господ дао дар покайана. Чак и када паднемо у грех, можемо се покайати, а Господ те нас разрешити греха. Када се кайемо исповедайути грехе свештенику, управо тада бивамо разрешени и можемо кренути новим путем.

Управо у том тренутку налазимо спасене. Када паднемо, али се смирено окренемо Господу, замолимо опроштай и покушамо да живимо боле. Ничийи живот нийе без тешкота и замки греха, али ако искрено жалимо због грехова из чисте лубави према Господу, ослобадамо се нихових окова. Као што Исус каже у Луки 5:31-32, „Не требайу здрави лекара него болесни. Нисам дошао да позовем праведнике него грешнике на покайане.“ Сви подбацуйемо. Сви се боримо. Али наше спасене йе у борби.