Заступништво светитеља

Зашто се молимо светитељима? Зар то није идолопоклонство? Како мртви светитељи могу чути молитве?

То су питања која се често постављају о молитви светитељима и данас ћемо их размотрити.

Прво, како светитељи чују молитве ако су мртви? Ово питање произлази из неразумевања њиховог живота и онога што се дешава после смрти. Светитељи су заиста живи. Њихове душе су на небу, близу Бога. Пошто су живели изузетним животом, разрешени су грехова и заузели место на небу.

Ипак, душе су им на небу, па како чују молитве? Особа удаљена 100 метара нас не чује док се молимо, па како могу они? Зато што су светитељи постигли обожење, што значи да су сада део Христа. Постигавши обожење, поседују део Божјег божанског виђења. Могу видети шта се дешава на земљи, као кроз огледало. Зато могу чути молитве које им упућујемо.

У изворном енглеском значењу реч „pray“ значи „замолити“. Зато молитвама тражимо од светитеља да се за нас моле Богу. Не обожавамо их као Бога. Молимо их да посредују за нас пред Богом.

То је објашњено и у Писму. У Откривењу 6:9-11 "Када отвори пети печат, видех под жртвеником душе побијених за реч Божју и за сведочанство које имаху. И повикаше гласно: „Докле, Господару, свети и истинити, нећеш судити онима који живе на земљи и осветити крв нашу?“ И свакоме од њих даде се бела хаљина, и речено им би да почину још мало, док се не наврши број њихових саслужитеља, браће и сестара, који ће бити побијени као и они.“ Душе мученика моле Бога за спасење браће и сестара на земљи.

Дакле, душе светитеља заиста су живе, и чују нас када им се молимо. Оне су на небу, близу Бога. Када им се молимо, не обожавамо их као божанства. Молимо их да посредују за нас посредују пред Богом за наше спасење.

Бог нека буде са вама.